Jesmo li uopće svjesni koliko zadataka dnevno obavimo? Koliko toga stignemo, napravimo, isporučimo, dogovorimo, telefoniramo, ispravimo, ugovorimo, …. plačemo, smijemo se, pričamo ozbiljno, slušamo druge ljude, pomažemo, hranimo, učimo nove stvari, susrećemo nove ljude….
Ipak, većina ljudi to ne vidi. Velika većina ljudi pa i mojih prijatelja, članova obitelji, klijenata, poslovnih partnera uporno sebe muče onim što nisu napravili.
Sve je to super, ali samo da sam još ovo… To je trebalo biti napravljeno danas. A nije i baš sam glup, lud, trebao sam, morao sam…. što sve ne.
S druge strane, više smo nego spremni pohvaliti druge za ono što su napravili, koliko god malo bilo. Čestitamo im na uspjehu, tapšemo ih po ramenu, kažemo im da smo na njih ponosni, da su napravili veliku stvar….. kada ta druga osoba skromno slegne ramenima i kaže “ma, nije to baš tako strašno”, energično ih uvjeravamo da baš jest! To je divno, super je!
I ja ostanem zatečena! Zatečena činjenicom da smo toliko spremni iz srca pohvaliti nekoga drugoga, a to nikako nismo sposobni kada smo mi sami u pitanju.
Neću ulaziti u razloge zašto je to tako. Zamislila sam ovaj članak kao motivaciju i stoga jako kratak.
Zato….. pohvalite sami sebe! Napravite to svaki dan najmanje pet puta! Napišite svaka dva sata listu stvari koje ste isporučili i krenite redom… ”Ime”, čestitam ti jer si napravio/la “zadatak”. Želim ti reći da sam ponosan/sna na tebe i da vjerujem u sve što radiš.
I ponavljajte to svaki dan.
Neumorno.
Autorica: Darinka Bertović
