Iz pera Sunčice Orešić stiže nova humoristična podcast priča koja je izmakla kontroli – s bakom, ovcama i snimateljem koji je samo htio snimiti epizodu.
Ovo je nastavak onoga što ste čekali, ili niste čekali. Neka bude volja vaša. Ova priča raste. Ne može se nikako zaustaviti. Eno naše druge gošće u podcastu by Suzy! Gdje je? Ne odvaja se od rodne grude. Bolje rečeno, od rodnog kamena…
– Bez ovaca i bez novaca! Ostadoh, više puta. Prvi put je to bilo…
– Baka Kamenka! Nećemo ovdje snimati. Morate doći u studio, molim vas. Tu je auto. Hajde. Uđite polako. Suzy jedva čeka da vas upozna.
– Tko si pak ti?! Kao da si uskrsnuo iz kamena. Odjednom se stvorio ispred mene! Hoćeš li da mi srce otkaže? Vidi! Vidi nesretniče jedan! Poplašio si mi ovce! Bježe! Idi! Hvataj ih! Ja ne mogu na noge stajat!
– Nemam ja vremena, baka Kamenka! Neka ih! Vratit će se one same doma! – ljutito reče snimatelj.
– Slušaj ti mene, jadniče jedan! Trk po ovce. Nemoj da moram vikati na tebe. A, ako me čuju drugi pastiri, dotrčat će isti čas. Ne bih nikako bila ni u jarećoj, ni u ovčjoj koži, a kamo li u tvojoj!
– Ako ih vratim ulazite u auto, je li tako?
– Vratiš ih u staju. Počistiš. Sve da se blista, molim lijepo. Obaviš mužnju. Mlijeko ugriješ… Pokazat ću ti ja kako ide dalje. Napravit ćemo sir, samo tako…
– Baka Kamenka! Nemam ja vremena za sir! Mene čeka kamera u studiju! Molim vas kao Boga! Idemo! Suzy će me ubiti!
– Još bolje. Neću morati ja. Pogledaj se kako si sitan. Da malo jače bura zapuše, ode ti! O, ti mala bubice-ljubice. Ispod koje planine živi ta Suzy?!
Put je bio dug. Deset kilometara, kao sto. Jedna riječ boli kao tisuću. A, pitanja se redaju i nema nikakvih naznaka da je spasenje blizu.
– Dobro nam došla baka Kamenka! – umiljato će nježan glasić
– A, vidi nje! Pa to je moja rodica! Od stare Mare pra-unuka! Kako je Mara, je li živa? Da sam znala da me ovaj tvoj pomoćnik “karamela” vodi k tebi, ja bi se požurila. Ništa zato. Naučio je on sve o ovcama. Mužnji i siru. Di je sad?! Karamela!
– Kamenka! Molim vas pričajte u mikrofon. Bliže mikrofonu… Nemojte mi prijetiti. Ja sam samo kamerman. Nisam “karamela”!
– Vidi ti njega. I povisi on ton drugi put. Što se kriješ? Izađi ako ti je kamera mila! Ništa ja neću reći. Baš ništa. Da samo znaš kakve bi to istinite priče bile, što ih nećeš čuti. Da samo znaš kako je srce tuklo meni i vuku. Ja korak naprijed, on nazad dva! I opet… Gdje si tada bio? Lako je s mikrofonom. Hajde ti ispred vuka! Vidi ga, kako se boji. Karamela moja…
– Već drugi put u podcastu nisam uspjela umiriti svoje gošće, a kamo li postaviti nekoliko pitanja. Blago meni. Kraj je ovo! A, možda tako mora biti! Ima još vremena! Dolaze još dva gosta. Za poželjeti biti u njihovom društvu! – rekla je Suzy, kada je baka Kamenka napokon otišla.
I ovo nikako nije kraj…
Glumica Ljerka-amaterka ima tu čast da bude sljedeći put, ispred mikrofona. Ona jedva čeka, kaj ne?!
Povezano: Podcast by Suzy: Polako poteci i sve nam reci
