Bez dlake na jeziku

0

Ovo nije super moć koju imaju pravo svi koristiti, ali na žalost koriste je mnogi.

Ja osobno je koristim unazad pola godine od kad sam shvatila da sama sebe blokiram pokušavajući staviti razna sranja u celofan s mašnom. Taj celofan, a ni mašna na njemu, nikako nisu umanjili činjenicu da je sranje i dalje sranje.

 

Kad pređete četrdesetu

Sigurna sam da ima među vama ljudi koji smatraju da ni ja nemam pravo koristiti ovu super moć i ja se s vama djelomično slažem. Međutim, kad pređete četrdesetu, više je nego izvjesno da vam je um britkiji, jezik oštriji i da ta dlaka jednostavno smeta pa ju morate maknuti.

Cijeli svoj život trudim se pomagati ljudima koliko je to u mojoj moći i biti na raspolaganju kad god mogu. Tako sam se recimo dok sam rađala, da odagnam misli od neizdržive boli koju sam osjećala, javila na telefon jednom čovjeku koji uvijek nešto treba. I to uvijek van radnog vremena, ali ja ga i dalje volim baš takvog posebnog kakav jest. Napominjem, da sam ja tada bila na porodiljinom već 2 mjeseca i da dotični nije skužio ni da sam trudna, jer eto, javljala sam se kad me netko trebao.

Razgovor je tekao ovako:
Ja: Moooolim – kroz zube sam procvilila, jer je trud taman prolazio.
On: E, bok. Znam da je kasno, ali ne bi te zvao da nije hitno.
Ja: Reci – kroz zube sam rekla, teško dišući.
On: Čuj, trebala bi mi startna dozvola za moje vozače. Idu sutra na utrku, a ja sam to skroz zaboravio tražiti.
Ja: Jeb’ga, nemrem ti pomoć – otpuhujem trud i očekujem drugi.
On: Zašto??? – pomalo ljut i začuđen, jer ja to nikad ne radim. Pobogu, Nevena je uvijek tu kad nešto treba.
Ja: Rađam.
On: Jeb’ga kud baš sad. Bok.
Ja: ha??
I čovjek poklopi i ne nazove drugi dan da vidi jesam li krepala ili rodila, nego, kad sam se vratila s porodiljinog, nazove on u ured jer je nešto trebao i razveseli se što me čuje, ali se začudi kad sam mu poklopila slušalicu i prekinula vezu jer me ni tad nije pitao kako smo ja i/ili beba.

I rekao bi čovjek, e Neno, reci ti njemu, pa fakat si glupača, trzni se. Ali ne, ja se ni tada nisam okuražila, nego sam nastavila biti dobra i savijati se kako su drugi htjeli i trebali. I nije mi žao. Niti jedne usluge, dužeg ostajanja na poslu, odlaska u ured vikendima. Znate zašto? Zato što sam time pokazala da sam čovjek i TO mi daje dozvolu da danas kažem što mislim na način na koji mislim. Ja sam si kredita skupila. Nije to kredit da bi vrijeđala ljude. To ne, jer nisam takva. To je dozvala za lajanje, jer svi koji me poznaju znaju da sam ja i dalje tu kad nekom nešto treba, pa čak i za onaj bubreg koji radi, je tu ako zatreba.

 

Bez dlake na jeziku

Sve ovo gore navedeno moja je dozvola da opsujem, kažem čovjeku u lice da je šupak, ali da ga ja i dalje volim kao čovjeka, da pišem kolumne na način na koji ćete se vi barem malo zabaviti, da budem drugačija od drugih. Neimanje dlake na jeziku ja koristim samo i isključivo da vas učinim malo sretnijima, da kažem ono što i vi mislite na neki otvoreniji način, da jednostavnije prikažem muško-ženske odnose koje nikad nitko neće shvatiti i da popunim retke koje će jednog dana i moje dijete čitati i misliti u sebi: „Ova moja mama je fakat bila zakon!“

A koje je vaše opravdanje za neimanje dlake na jeziku i imate li ga uopće?
Mislite li da imate pravo na tu opciju?
Koristite li ju za svoje ili opće dobro?
Mislite li da ja nemam dlaku na jeziku ili sam si skroz krivo zabrijala da imam tu super moć, a zapravo ju nemam?
Sve su to pitanja o kojima možemo raspravljati ili ne, ali činjenica jest da i za ovo malo slobode što sam si dala pisanjem ovih kolumni, treba imati muda. Jer čita me puno ljudi koji me ne poznaju i ne znaju od kuda mi pravo ovako se izražavati.

Zato bi voljela čuti vaše mišljenje o tome što uopće znači „ne imati dlaku na jeziku“ i može li se to koristiti na način na koji ja mislim da koristim ili sam si opet nešto zabrijala.

 

Nismo svi isti

U svakom slučaju, ponavljam onu zbog koje moje prijateljice vrte očima, a ja spremam kolumnu baš na tu temu: Nismo svi isti!
I baš zbog toga je život zanimljiv.
Baš zbog toga svako od nas drugačije gleda na stvari, baš zbog toga je nužno komunicirati i dijeliti svoje stavove te na taj način pokazivati različite poglede na istu stvar.
Pogledajte recimo broj 6. On može biti broj 9, ako ga gledate iz drugog kuta. Tako je i s mnogim drugim stvarima i pojavama koje nas okružuju.

Opet sam skrenula s teme. Možda zato što je ponoć, a ja ne mogu spavati i tisuću ideja mi leti glavom kao oni čarobni ključevi u Harry Potteru od kojih je samo onaj s potrganim krilcem otvorio čarobna vrata.

Voli Vas Vaša „nadam se bez dlake na jeziku“ N.

Nevena Skočić

Autorica: Nevena Skočić
Spisateljica, kolumnistica




Share.

Leave A Reply

one × five =